andrija

Vece koje je proveo kod svoje skolske  drugarice mu je bilo toliko prijatno,da je u uzivao u svakom trenutku,a osmah   ga niti jednog nije napustao.Nazdravljao je sa svojim starim  skolskim drugovima koje nije video dobar deo zime.U pamcenju  im je ostao vise nego upecaceni melanoholicni izraz lica njhovog druga koji se samo na retke trenutke  pokusavao da ih iz zavara losom kopijom nekadasnjeg prepoznatljivog osmeha,jedne snezne decembarske subote.Sa  terase poslednjeg sprata drugaricinog stana posmatrao je okolne oblakodere,u daljini su se nazirala svetla  novog mosta…osecao je svezinu martovske noci,tisinu je oko njega je prekinula sms poruka,osobe o kojoj neprestano razmisljao posledne nedelje…zamisljao ju je kako u svom stanu sa proslavlja sestrin rodjenda,I silno je pozeleo da moze samo da proveri na vrata tog stana i da je bar na trnutak vidi najlepse okice na svetu,predivnu kosicu,….ziasta je bio vise nego raspolozen sto ni u jednoj varijanti nije moglo da promakne nezapazeno njegovim prijateljima.Ali on jednostvano,iako ih dozivljao kao jednu od najvecih vrednosti svog zivota,jednostavno nije mogao da im prica o tako intimnim stavrima iz svog zivota.Samo se ,Draganu pohvalio, jos dok su  dolazili kod Bube premijerno odajuci mu Milenino prisustvo u svom zivotu…..

“Pa i bilo je vreme",potapsao ga je Dragan lagano po vratu dok su ukazili u lift Bubine zgrade,u cijim ocima je video koliko mu istinski drago zbog osecaja njegove srece.

“Imam takav osecaj,da sam samo nju cekao celog zivota”

Na Bubinom balkonu sa koga se pruzao divan pogled koju je pre svega  cinila panorama  novobeogradskih blokova isticala se prijatna  svezina martovske  vecera,osencena prigusenim dahom proleca,ili se to samo njemu tek cinilo.Iza njegovih ledja sa do vrha punom casom penusavog amsetla pojavio se Dragan koji  nije odustajo od namere da mu zapocetu  pricu o svoijim ljubavnim jadima,u iscrpljujucoij vezi nastavi do krajnih detalja.Uveliko je bio rasprican,ali mu se u jedom momentu ucinilo da prica u prazno zbog cega je burno protestovao.

 “Pa ti me uopste ne slusas,gledas kroz mene,skroz si odsutan,I shvatam  te potpuno,srecan covek tesko veruje nesrecnom..ajde necu da te davim,vise,na kraju se ipak nasmejao.

“Ne zezaj,slusam te,mozda sam samo malo umoran….

Poslednjih par noci jako malo je spavao,ali uprkos tome uopste nije bio iscrpljen,niti mrzovoljan,sjajno se osecao u svakom smislu….Opet su nazdravili,Dragan mu se jadao,a on ga je pazljivo slusao ,pogledom uprtim na raskrnci ulica Jurija Gagarina.Tok  Draganovih,melanholicnih misli,prekinuo je zvuk sms poruke,sto je njegovom drugu bio samo znak,da za trenutak zacuti,na cemu se  od miline skroz  glasno nasmejao,I osetio je kako ga je istog casa,kada je procitao sms poruku,po njegovim obrazima preplavila crvena boja….Bila je to samo jos jedna u nizu poruka,koju je danas dobio od njegovog srca.I sada kao I citavog popodneva uopste nije znao sta o cemu dalje da joj pise.Naravno,ne zato sto nije imao inspiraciju,inapiraciuja mu nijenog momnta nije ne nedostajala,jer upravo  Milena mu je  dokazivala svakim novim momentom  da je jedino  za nju cuvao svu neznost koja se u  talozila u njegovom srcu,svih oni proteklih godina godina,koje su mu malo toga lepog donele.

“Gagi,molim te izvini,znam da nije bas po bontonu,ali ne zamer molim te jednostavno moram da je odgovorim.Bio je presrecan jer su se konacno dogovorili da se cuju.Pod svojom kosuljom,osetio je brze damare svog srca,bilo je to uzbudjenje mnogo vece od bilo koga koje pamti,poslednjih nekoliko godina.Setio se Milenih popodnevih reci kojim je predskazivala  svoje nezibezno uzbudjenje kada bude cula njegov glas,istog momenta je  je poljubio njenu  sliku.Nije mogao da se nacudi tolikoj Mileninoj iskrenosti,I osecajnosti.Njeno srce je od pre neke veceri definitivno,prisvojio,od onog kisnog dana kada je bio u hramu Svetog Sevi,sebi se zavetovao da ce da Milenu da usreci,,a ovih dana upravo je postao svestan da jedino u tome moze da nasluti smisao svog zivota.Dvojica starih drugova su,sve cesce nazdravljali,umor je cinio svoje,a ipivo,jer proslo je bas dosta vremena kada je poslednji  put do ove veceri pio.ali prijalo mu je bez ikakve sumnje,veceras….Poruke su stizlae jedna za drugom,nije se vise izvinjavao Draganu,koji ga je ostavio samog na terasi,da bude sa svojim mislima,i svojom Milenom….

“Ni u ludilu niko ne moze da me ukrade”

Srce  je sve vise treperilo,a on je pozeleo sto pre  dastigne kuci,da se istusira,sredi za spavanje,I da konacno cuje glas najdivnije osobe na ovom svetu,sto mu ove martovske dane boji najlepsim nijansama.Samo sto je navio veneciujanere u svojoj  sobi,stigla je Milenina poruka da je moze da je pozove.Naravno da je pogledao sat 02:07,zatim je kroz otvoreni prozor pogledao nebo iznad njegove zgrade,posto je zeleo da zapamti svaku sitnicu na  njemu.Tisinu u njegovoj sobi,prekinuo je alt.Konacno u pitanju  je bio pnajlepsi  glas koji je do sada cuo,a vreme je prestalo da postoji tog sedmog minuta drugog sata 15 marta.Svaku njegovu misao  je nagradila svojim neznim osecanjem.Na trenutke je imao utisak da je je sve ovo masta,ili san,zbunjenim pogledom preleto je po sobi,krevet,radni sto,knjiga koju je danas sitao,sve je tu,ipak nije san.Vec je java,lepsa od svakog sna.Ne moze da veruje da razgovora sa najdivnijom osobom na planeti,njegom srecom….ponovila mu je ono sto je permanentno ponavljala prethodnih dna I noci u svojom osecajnim porukama,joj lepo,da moze sebe da zamisli u njegovom zagrljaju…jedno vreme je cutao,nije znao sta da joj kaze,tisina na vezi je izgledala ocaravajaca,slusao je najlepse srce na svetu,srce  zbog cijeg postojanja je postao najsrecniji covek na svetu.Dok je pricao sa svojom Milenom,lezao je u svom krevetu,ljubio je povremeno njenu sliku,i onaj drugi jastuk od koga zamislja njenu kosicu,glavicu,vratic,sve sto je njeno.Po zavrsetku razgovora dugo se nije pomerio,niti je napravio I jedan pokret,bio je previse zamisljen,ni sam nije bio do kraja svestan da su malopredjanji trenuci koje je doziveo zajedno sa svojom srecicom,verovatno najlepsi koji su mu se ikada dogodili.”Meni se  prvi put u zivotu desilo da dok sam te slusala kako pricas,da sam nesvesno pocela da drhtim od srece,nikada nisam imala takav osecaj do veceras”.Nekoliko puta je procitao,najlepsu,ikada  dobijenu poruku,malo puta je u svom zivotu ostao bez teksta ne znajuci sta kaze,to se upravo desilo,ove njegove najlepse noci u zivotu.Ali ako su   njegove reci zatajile,srce nije,ono je volelo,kao nikada do sada,najvredniju osobu koja je verovatno ikada krocila na ovoj sada bozanstvenoj planeti….Kroz  razmaknute venecijanere,probijala se plavkasta siva zora.Jedva se drzao jos budan,nasao je pesmu Novih Fosila,”Bilo mi je prvi put,samo jednom,prva zora svice”…..Da to je bila njegova,pardon Milenina I njegova prva zora…u sledecem trnutku  ga je san konacno savlado….a on je  zaspao grleci najdivnije stvorenje na va svetu.