andrija

Cesto,cak i sada nakon tolikih godina znam sebe da zapamtim da li je Crvena Zvezda tog davnog proleca zaista bila najbolji klub na starom kontinentu.Dok sam bio mladji verovao sam da sam i sam doprineo najvecem uspehu,kluba koji mi je ulepsao detinstvo I ranu mladost,a kao kruna svega je ta vredna,najvrednija pobeda u Bariju.Nije da nisam verovao Pancevu,i drugovima,jos kako sam im verovao,kao malo kome pre i posle toga.Ipak,za svaki slucaj sam tog ranog proleca  prilikom boravka na Ohridu,iskoristio priliku da posetim Sveti  Naum.Ne mogu sad, bas da se zakunem da sam se ukrcavsi na pristaniste u Ohridu,da mi je pres ocima bila  eskurzija  cetiri godine ranije. I ljubazni kustos do najsitnijih detalja pripovedao o tom nesvakidasnjem hramu na ovim prostorima.Kroz maglu sam se setio njegovih reci,koje datiraju jos iz cuvenja,kako kaze stara legenda da ko god zamisli zelju  i   polozi levi dlan da grob Svetog Nauma,zelja ce mu se ispuniti.Takodje kroz  jos vecu maglu sam se setio,jos davnijih tetkinih reci,koja mi je  kroz salu,ali savim ozbiljno govorila,da kada se prvi put budem zaljubio da obavezno pohitam na to sveto mesto i da ce mi se zelja ostvariti.Pred ocim su mi bile devojcice iz odelenja koje su u pratnji mladog kustosa,za rumenim obrascicima  kroz neskriveni smeh,jedna po jedna legale na  crveni cilim koji je prekrivao mosti Svetog Nauma,i njihovi dlanovi  polozeni preko cilima na kome je bio izvezen prelep krst.Tada, jos nisam razmisljao o svojim zeljama,ne znam ni da li sam ih imao,ali nije mi ni palo na pamet da se podvrgnem ovom ritualu.Gotovo su se sve devojcice pre li nesto kasnije hvalile kako su m se njihove devojacke  zelje mahom ispunjavale.Ne znam da li sam im poverovao,ali znam da mi je njihovo hvalisanje ostalo urezano u nekom kutku secanja,cije sam se bas te datoteke prisetio istog onog jutra u carobnoj tisini, skroz savrene prirode,koju su ukrasavali,uostalom kao i uvek velelepni paunovi. I prvi put sam zaboravio da upalim svece pre nego sto sam usao u malenu crkvu jos iz devetog veka,ali sam zatvorio oci pre nego sto sam stavio levi dlan svoje tada jos uvek skoro decacke ruke…U noci  29 maja kada  je Darko Pancev uzimao zalet sa penala,pred ocima mi je lebdela ta slika.Vreme je cinilo ono sto se od njega ocekuje,a ja sam svaki svoj dolazak na Ohrid koristio da bar po jednom odem i zahvalim se tom cudotvorcu,koji je lecio bolesne,usrcivao nesrcne,pomago siromasnima,ali nikada vise nisam zazeleo zelju,ne samo zato sto sam mislio da je i ona jedna  sasvim dovoljna,vec nekako zelja nisam imao,nije postojala zelja kojom bih mogao da promenim svoj zivot,osim jedne,ali koja znao sam vec nije po kanonima nase crkve.Danas sam opet  na Svetom Naumu….Vremena su se promenila…Istog trenutka kada sam krocio na Sveti Naum nisam mogao a da se ne prisetim one kisne nedelje,pred Uskrs,mislim da je bio ponedeljak,a ja sam imao sam utisak da sam jos u proslom zivotu  poslednji put bio u Hramu Svetog Save,noge su same vukle,nisam osecao kisu,ali jesam miris tamjana….paleci svece,osetio sam kako mi suze naviru…to je bio dan koji mi se zauvek urezao u srce,to je bio dan kada sam osetio zelju za zivotom,to je bio dan kada sam posle mnogo dana,godina,pozeleo nekog,svom svojom,cistom,iskrenom,najnevinijom ljubavlju,to je bio dan nesto kasnije sam shvatio kad sam opet poceo da volim zivot,to je bio konacno dan kada sam zavoleo jedno predivno stvorenje,koje mi je od tog kisnog ponedeljka svakim novim danom pokazivalo koliko je njegovo srce predivno,najlepse na svetu…Setio sam 600 km juzno od Vracra,takodje prelepog hrama,neznam da li je tada na Svetom Naumu padala kisa,ali znam da sam odlucio da ne smem da propustim priliku da odem tamo,I po drugi put pomislim zelju,zelju svog zivota….sacekao sam da ostanem sam,pre nego sto mi je noga krocila crkvom,stajao sam dugo u porti I palio svece,strpljivo sam cekao da do gore,skroz,objasnivsi svom drugu da me pusti  neko vreme da budem  skroz sam.Ne znam da li mi je ikada samoca toliko prijala,u stvari nisam bio sam,od aprila vise nikad nisam sam…Pozeleo sam da cujem tog trenutka svog malog andjela,na samom ulasku u crkvu je stigla njena poruka….kako je znala da je posalje bas u tom trenutku….malenu crkvu poznajem kao svoju sobu,,prosao sam kroz sveta vrata u desno….sagnuo sam se skroz,zatvorio sam oci,ali opet sam video samo nju,spustio sam dlan na sveto mesto…pogledao za trenutak u,Svetog Nauma,na cijoj kupoli se blistao njegov lik,zazeleo  sam jako,nikad jace,iskrenije…..poljubio krst oko svoga vrata….nikada nisam tako ljubio,nikada nisam tako zeleo….ni sam ne znam koliko sam vremena proveo u crkvi,dok  se na vratima nije pojavio moj drug, sluteci koliko sam zaista zeleo da se osamim.I ovog puta je bio savrseno diskretan….

“Izvini sto sam usao,ali poslednji brod za Ohrid polazi za manje od deset minuta,taman toliko nam treba do pristanista….znam da to mozda sada I nije najbitnije,obratio mi se nudeci me maramicom….

Pogledao sam svog druga preko ramena ,brisuci maramcom uglove svojih  vlaznih ociju.

“Malo cas sam ucinio najlepsu stvar u svom zivotu”

Suton  se polako prikradao nad  Svetim Naumom….Kroz nekoliko trenutaka smo se tiskali na malenom pristanistu,i kao poslednji putnici smo nekako ipak uspeli da udjemo na brod.Modro sunce sa nadolazecim sumrakom je cinio,najlepsi suton u svom zivotu koji sam ikada imao prilike da vidim.Posmtrajaci sve vecu razdaljinu od pristanista,i obrise crkvene kupole,koja se svakim sledecem trnutkom sve vise gubila u daljini.Bez ikakve dileme sam bio svestan da sam na Svetom Naumu,ostavio deo svog srca,koje pripada samo njoj…..a zelja ona. jednostavno mora da se ispuni,jer u suprotnom moj zivot ne bi imao smisla…..

A i  ispunio sam tetkinu zelju…     (Dalje)