Sa dolaskom proleca prvi put je poceo da razmislja o prolaznosti trenutka,uopste zivota.Vise nego snazan utisak na njega je ostavio film ''Drustvo mrtvih pesnika"Nesvesno je razmisljao o tragicnoj Nilovoj sudbini.Mozda tada jednom zauvek napustio onaj bezbrizan svet.Neprimetno je svakim novim danom sve vise otvarao vrata jednog novog sveta.Nije osecao strah.Ali neizvesnost se uvukla u svaku njegovu poru.Odsluskivao je svoje srce,pokusavajuci da bude tuzniji nego sto se osecao.u sebi je mnogo puta prezivljavao,neminovni rastanak sa svojim odeljenjem.taj treci jun je zaokruzio crvenom bojicom.kao neki svetac.uprkos sto je u sebi celog proleca osecao setu zbog tog rastanka.te kisne subote kada je sa svojim IV/3 ispracao najlepsi deo zivota u prvu svoju uspomenu.tog proleca 1989 je sazreo
Na danasnji dan pre 27 godina preminuo je Nesa Leptir.imao su privilegiju da ga upoznam ispred zgrade u kojoj je ziveo.iako je tada izgledao izmuceno od posledica teske bilesti,vedar duh,neprevazidjeni smisao za humor nisu ga napustli do poslednjeg trenutka .Sto je u jednom interjvju potvrdio brat legendarnog pevaca.Kada se probudio posle operacije negde iza ponoci tog 12.02.1990.poslednje sto je rekao pre nego sto je otisao bilo je "Dobro sam,samo mozda necu moci da igram fudbal"
Ulica Jane Sandanski.Suncano projatan dan sto mirise na prolece.Nebrojano puta je prosao njom.Uvek leti.Nije mogao cak ni da je zamisli u zimskom ambijentu.Proteklih dana je sretao dobro poznata lica sto istima pomalo skrajnuta iz secanja,ali ne bas toliko da ga ne podsete na minulo leto.Setio se onog kisnog dana,"Bolje sve to da ostavimo za sledece leto"Danieline molbe.skoro da je proslo pola godine od tada.Nikoga nikada nije tako zeleo da vidi.sada je znao sve sta bi joj rekao.na trnutak je zatvorio oci,udahnuo je miris noci njenog 16 rodjendana i slucajnog susreta na Plostadu.Nije obracao paznju na slucajne prolaznike koji sy mu isli u susret.Priblizavao se "Pojacalu" i rasksni i ulice Pitu Guli.Oduvek je imao slabu moc zapaznja.sunce mu je islo u oci.Ni sam nije znao bio svestan kako mu crveni dzemper koji je dolazio iz pravca jezera nije promakao.Dok je bio u Zemunu ,cesto je pokusavao da u svonoj svesti prizove Danielin lik.Ni sam nije bio sihiran koliko ga pamti.Verovatno je to uvek tako sa nekim koga beskrajno jako zelis da vidis.I da su zeleli nisu mogli da zaobidju jedno drugo,ali to su najmanje zeleli.Bila je lepsa nego onog dana kada su se vracali sa plaze poslednji put.Njene oci su sijale bas kao one noci kraj svetionika kada je iz plisane kutijice izvadio prsten "Bicu tvoju uvek i zauvek" .Nije zeleo da je rastuzi najlepse oci u svom zivotu,pricom o s om iznenadom odlasku.Sasvim je dovoljno sto su se ona,on i Bog saglasili da se sretnu samo sat i po pre njegovog odlaska.Od tad Ulicu Jane Sandanski nosi u svom srcu,od tada je zavoleo prolece i ako je bila zima.Tada je voleo .jedino tad.zauvek je zapamti 1.februar