andrija

Oboje se i te kako umeli da uzivaju u prepoznatljivom i obicajnom mirisu koji su sa sobom ostavljali kratkotrajni letnji pljuskovi,kakav se upravo desio tog ranog popdneva u Vlaskoj maloj.Ali ovog puta je bilo ipak malo drugacije.Kao  da  su se njihova osecanja u poslednjih nekoliko dana zamrzla,naravno ako se izuzmu ona koja su se obostrano ticala  njih dvoje.Intunativno su slutili da ce se nakon njihovog po svemu sudeci ipak slucajnog susreta u Danielinoj ulici, jednom zauvek odrediti njihova sudbina.Da li i zajednicka?Pri takvoj pomisli Aca oseti strepnju za kakvu ranije nije mogao ni da naluti da moze potojati.Sporadicno,ipak krajnjim naporom do njegovih usiju probijijali su se ostaci grmljavine koja je najverovatnije dolazila iz pravca Struge.Od kako su krenuli gornjim delom njene ulice,osim nekoliko fraziranih foskula gotovo da nisu progovorili nesto drugo.uglavnom su cutali.Aca ni sa kim pre nije voleo da cuti,ali njeno cutanje je razumeo vise od bilo kojih drugih reci, najbolje se uverio  u to onog suncanog dana dok su bili u cafeu "Astor".Tada ne samo da mu nisu smetali trenuci kada je umesto njih,govorila tisina,vec je neskriveno uzivao u njoj,otktivajuci u sebi draz u jos jednom vidu komunikacije sa Danielom.Ali ovog puta je bilo ipak nesto malo drugacije,jer za cutanje, povremene neme poglede, ne moze se bas reci  da su njihov saveznik.Vise nego zdusno trudio se da pronadje kljucne reci, kojima bi ostvaro svoj najveci mldalacki san.Svakim predjenim metrom ulice Marko Cepenkov u njemu je rasla strepnja.Pepeljasti oblaci nisu bas imali nameru da se razidju,dok je on uporno smisljao sta da kaze,iako je  gotovo do malo pre,bio cvrsto uveren da ih ima.Ali sto je najgore imao ih je,ali su mu se cinile nikad besmislenije.

"Bolje je ipak da sve ovo izmedju nas ostavimo za sledece leto"

Zivot ga je naucio da vise nista ne planira.trenutno nije mogao da razmislja o narednom danu.Cinilo mu se da ni Daniela ne voli planove u njenom zivotu.Iako je osecao da mu izmice tlo.pod nogama,trudio se i uspevao je da je shvati.Sedam dana je mozda dovoljno da ti neko ulepsa po neki trenutak,ali na tome se sve i zavrsava,posebno ako taj odlazi i mozda ga nikada vise nece videti.konacno su seli na betonski vreo plicnik iza prodavnice na  kraju njene ulice.Nije se cudio sto mu se srce kidalo,jer nikada pre nije ni pomisljao da voli.Samo se pitao da li ona to necim primecuje.sedeli su toliko blizu da su im se ramena dodirivala.Bio joj zahvalan sto ne gleda  u njega ,vec je svoju glavu oslonila o svoja skupljena kolena.za sve to vreme se piitao koliko bi bilo pametno da je upita da li je to njena konacna odluka.Nije se toliko plasio da Danielin odgovor bude potvrdan.koliko nije zeleo da im oboje otezava.

"Sta ces sada da radis,hoces li da ides na plazu",rekla je to sasvim mirno i tiho jos uvek ne pomerajuci glavu sa svojih kolena.

U glavi mu je bila marsuta do glavne autouske stanice,imao je jos sasvim dovoljno vremena da se spakuje i stigne za vecernji autobus.Ali svoju zamisao nije zeleo da podeli sa njom,jer nije hteo da od njihove price pravi patetiku.Nije vise mogao sebe da zamisli u ovom gradu bez svog sna.Verovatno je tako morali da bude,gledao je nebo,ne shvatajuci svoj prvi bol u zivotu,kao ni da Danielu nikad vise nece videti.Shvatila je da ce po prvi put ostati bez njegovog odgovora.Zatim su istovremeno ustali sa jos uvek vrelih betonskih plocnika.sunce je stidljivo pokusavalo da se probije kroz oblake.Ni o cemu nije bio sposoban da razmislja.Nevoljno su stIgli do mesta gde su se igrom slucaja sreli po zavrsetku pljuska.Na uglu njene ulice.Sve u njemu se paralisalo.Tupo je gledao svuda oko sebe,osim nje.ne moze da podnese da je gleda dok odlazi.Samo je  zeleo sto pre da skrene u ulicu Momcilo Jordanovski,naravno neokrecuci se.

"Ja tebe volim" iako su svi njegovi organi delovali oduzeto,ipak su se njene stidljive reci probile do njega.Napravio je nekoliko koraka u natrag.Neobracajuci paznju na njega,gledala je u zemlju,a on verovatno neznajuci sta ga je snaslo,izgovorio je najbesmislenije reci

"Samo mi reci molim te,da li znas sta si rekla."pitao se kako.je izgledao dok je izgovarao svoju poslednju misao,dok se Daniela prvi put nasmejala tog kisnog popodneva.

"Da.,da,da,znam sta sam rekla,milujuci ga pogledom,ne prilazeci mu jos, uvek se smejala a zatim je skroz ozbiljnim tonom nastavila "neka te ne brine da li cu znati da volim,jer do sada nisam nikada.Uverena sam da hocu,jer do prosle srede nisam osecala potrebu da volim.

Sa poslednjim recima,krenule su joj suze.Prvo joj je pruzio ruku,zatim privukao sebi.I sledeceg trenutka je njena glava pocivala na Acinom vratu,po kome su tekle njene suze.Dugo nije odvajala svoje male rukice od njegovog struka,bas kao ni glavu od njegove.Dok je veselo trckarao tekinoj kuci,shvatio je nista vrednije nije drzao u svojim rukama do malo cas.Na stepenicama je susreo tetku.koju je izljubio nekoliko puta poljupcima koji su odzvanjali  na prvom spratu.kuce koju toliko voli.Malo je reci da je Acina tetka bila iznenadjena.Nije joj ostavio prostora da postavi pitanje svom sestricu na konto neubicajnog ponasanja.pozurio je da se pohvali 

"Nisam nikada bio ovako srecan" ujedno shvatajuci da je malo.puta do sad bio tako iskren.

Izasao je na terasu,udisici topao vazduh.Postepeno su pepeljasti oblaci ustupali mesto suncu boje zrele  breskve,najavljuci jos jedan divan Ohridski suton.Nad najlepim njegovim naseljem pojavila duga.