andrija

Ulica Jane Sandanski.Suncano projatan dan sto mirise na prolece.Nebrojano puta je prosao njom.Uvek leti.Nije mogao cak ni da je zamisli u zimskom ambijentu.Proteklih dana je sretao dobro poznata lica sto istima pomalo skrajnuta iz secanja,ali ne bas toliko da ga ne podsete na minulo leto.Setio se onog kisnog dana,"Bolje sve to da ostavimo za sledece leto"Danieline molbe.skoro da je proslo pola godine od tada.Nikoga nikada nije tako zeleo da vidi.sada je znao sve sta bi joj rekao.na trnutak je zatvorio oci,udahnuo je miris noci njenog 16 rodjendana i slucajnog susreta na Plostadu.Nije obracao paznju na slucajne prolaznike koji sy mu isli u susret.Priblizavao se "Pojacalu" i rasksni i ulice Pitu Guli.Oduvek je imao slabu moc zapaznja.sunce mu je islo u oci.Ni sam nije znao bio svestan kako mu crveni dzemper koji je dolazio iz pravca jezera nije promakao.Dok je bio u Zemunu ,cesto je pokusavao da u svonoj svesti prizove Danielin lik.Ni sam nije bio sihiran koliko ga pamti.Verovatno je to uvek tako sa nekim koga beskrajno jako zelis da vidis.I da su zeleli nisu mogli da zaobidju jedno drugo,ali to su najmanje zeleli.Bila je lepsa nego onog dana  kada su se vracali sa plaze poslednji put.Njene oci su sijale bas kao one noci  kraj svetionika kada je iz plisane kutijice izvadio prsten "Bicu tvoju uvek i zauvek" .Nije zeleo da je rastuzi najlepse oci u svom zivotu,pricom o s om iznenadom odlasku.Sasvim je dovoljno sto su se ona,on i Bog saglasili da se sretnu samo sat i po pre njegovog odlaska.Od tad Ulicu Jane Sandanski nosi u svom srcu,od tada je zavoleo prolece i ako je bila zima.Tada je voleo .jedino tad.zauvek je zapamti 1.februar