andrija

“Probudio si u meni najlepse osecaje”

Jos od sinoc ,svuda oko njega ozvanjala je najlepsa njemu ikada upucena misao.Zbog koje se iz predivnog sna,vrlo cesto nocas budio,ne bi li se svaki put uverio,da ipak ne sanja  svoje najlepse   sne,uzivajaci kao nikad u svojoj javi,lepsoj od najlepseg na svetu snu.Sa nestrpljenjem je docekao da se rarazdani ,citavih pola sata pre vremena za alarm.Samo do prosle nedelje,bi najradije da moze iz kalandara izbrisao sve ponedeljke,izuzimajuci  one koje provodi na odmoru.Ovaj se skroz razlikovao od svih prethodnih,i onih pre njih,nijedan nije docekao sa toliko zelje,nestrplenja,beskrajnog osecanja lepog,Citavih pola sata je proveo budan pre  uobicajnih 6:00 i alarma.Iako nije proslo vise  od nekoliko casova,od kada se poslednji put skidao bradu sa svog lica,ovog jutra je detaljno namazao gel po svom licu,kao da se poslednji put  brijao pre nekoliko dana.video je odraz sopstvenog osmehau ogledalu nad  zmirkajucom neonkom.Od svog prvog brijanja,nije nikada toliko brizljivo,posveceno pristupio ovom skoro svakodnevnom ritualu,shvatajuci da on nema ni jedne dodirne tacke sa danasnjim sastnakom u Katastru sa  novizabranim upravnikom.Iz ormana je izvadio nekoliko svojih kosulja,bacio pogled na krem pantalone koje su stajale na vesalici zakacane na  vratancima od ormana.U svojoj glavi ih je vec slozio sa braon kosuljom.No ipak ucinilo mu se da bi mu bolje pristajalo neka tamnija varijanta,naravno ne zbog  sastanka,o njemu uopste    I nije razmisljao,osim sto je sinoc pomenuo sestri da bi mogli posle tog sastnka  da svrte na kafu u usput Jeleni i  Nikoli da uzmu poklone za predstojece praznike.Crne pantalone, u tonu sa crnom kosuljom tu ipak nema nikakve greske,ali samo da nije ipak uocljive fleke ,najverovatnije od parfema,bila bi sasvim prihvatljiva za ovaj ponedeljak.Uzivao je presvlaceci se ,neobracajuci paznji da bonus od 30 minuta koje imao na pocetku ovog jutra polako curi,ne shvatajuci da  ce ukoliko nastavi da imitira manakena u svojoj sobi,vise nego sigurno okasniti na posao.

“Ja kad bi se toliko spremala za posao ladno bi zakasnila,a koliko vidim i ti ces,a obaska nisi prijavio novu upravnicu,a kao tamo neki matori plus smorni upravnik,pa jel sam ja od juce”,smejala se sestra sa soljicom kafe na  vratima sobe svog brata,spasavam te  jutos ,ne brini,odbacicu te do posla ali moras malo ozbiljnije da shvatis  to preoblacenje,inace cu i ja da zaksnim,sto ne obuces tu plavu kosulju,nisi je davno nosio, bas ti se slaze sa famerkama,pasce na teme novi upravnik Katastra,smejala se ona.

“Mislis da mi nisu izguzvane”,zapitao je skroz ozbiljno svoju sestru.Ona  je stavljajuci ruku na usta guseci smeh da ne bi probudila  cerku u susednoj sobi.i cetvrti put  se preobukao,izbor je konacno pao na skroz teget farmereke,i belu kosulju sa tankim braon prugama.

“Bas tebe briga sto kasnis,i mene bi da sam sef,da sam sef ja uopste ne bi dolazila na posao,i sto ne stavis kravatu,mozda ti zameri upravnica,ovaj upravnik htela sam reci…ajde molim te pozuri znas vec guzvu je na starom mostu.

Ponovo je  kao i pre dva dana posvetio paznje oblacenju koliko nije ukupno za poslednjih  nekoliko godina zajedno.Jos vise mu je bio prisutniji osecaj nego od subote,da ce videti Nataliju,sredjivao se za nju,bitno je samo da njoj bude sto dopadljiviji.Pazljivo je slusao Cecin uobicajni plan obaveza za ovu nedelju,apostrofirana su dva sastanka,onaj danasnji,i u cetvrtak.skuvala mu je kafu,njenu je prosto obozavao,uzivajuci u njoj,pohvalila je je njegov stajling,na sta joj je priznao da je zasluzna  delom i njegova sestra.

“Samo mi reci jel radi u Sudu”

Ceca je uporno navaljivala da je otkrije devojku zbog  koje doslovno promenio svoje ponasanje,a sto su sve cesce poceli da primacuju osobe koje bas I nisu bliske sa njim.Nekoliko puta je pokusavala da ga upozna svojom kumom,iako nije sumnjao u dobronamernost cecine ideje,ne  samo da nije zeleo na takavi nacin da upozna bilo koju osobu,vec uopste nije zelo bilo kog da upoznaje.Za sve protekle godine od kada rade zajedno,skroz ga je upoznala,kao i njegove stavove,kao retko ko ne samo u Sudu.I dobro je znala da mu ni najmanje ne smeta sto je njena kuma samohrana majka,ali je shvatala da njen kolega  zbog gorcine koju je nosio u sebi ,talozenu protekliog perioda,nije imao snage za neko novo poznanstvo,jer  svako novo poznanstvo je donosilo potencijalni rizik od razocarenja,na koja vise nije spreman.Samo kad bi danima konstantno vidjala bolne grimase na licu svog  dobrog kolege,predlagala mu je poznastvo,znajuci da je u nemogucoj misiji,pa su se oboje tome smejli,Ceca iz srca dok je njegov osmeh gorcio,kao gotovo uvek….

“Ni Serloh ti nije ravan,pa pre bih isao u romsko naselje,  preko puta pruge da trazim curu,nego ovde,ajde odakle ti molim te  ta sumanuta i krajnje suluda  ideja,ti bi mene dala nekoj iz Suda,a zelis mi dobro,dobro do znam ,samo…

“Ma ne,ne bih te dala nikom,nikom do svoje kume,ali to ti vise ne pominjem,ali  svi su, ne samo ja primetili,da se sa tobom nesto pozitivno desava,a i ne pamtim kada si se oblacio kao poslednjih dana”

“A to tebe muci,eto doslo mi,vidim svi se lepo oblace pa rekoh I ja cu “

“Znas sta bas nisi fer,pa znas da je to nikom necu reci,molim te reci mi,umiljavala mu se grleci ga.

“Znam,nasmejao se,ne rdi se o tome.Postoji neko u mom zivotu od skora ko mi dane boji,najlepsim nijansama,i zbog cijeg postojanja ,i sam uvidjam skroz sam drugaciji nego pre.

Bukvalno je  skocila sa svog stola,dotrcavsi do njegovog, poljubila je ostavljajuci sveze tragove tek stavljenog ruza  sa svojih usana na njegov obraz

“Ti bre stvarno nisi normalna,kako sad ovo da skinem,smejuci se brisao je karmin sa svog obraza,gledajuci na svoj sat ima li jos  toliko vremena da ode to toaleta da se umije dok u njihovu kancealrijiu ne stigne najavljena Predsednica.

Iako je sinocnu  Natalijinu poruku posle drugog citanja zapamtio celu na pamet,sa svim tackicama zajedno izmedju carobnih reci.cesto je danas tu istu poruku izcitavao sa svog telefona i,uvek mu je osmeh presao preko lica,pri tom.Lebdeo je u sebi,ponesen carobnim trenucima koji su ukraseni Natalijom.Nije bilo teoretske sanse da se koncetrise na presednicine reci,iskreno nadajuci se da ce to Ceca uciniti i za njega.Pogledao je,mala kazaljka kazaljka je dotakla broj 9,a ona velika 12,istovremeno.Sada se budi Natalija,da li pije kafu kuci ili na poslu,danas radi posle podne.Jedva ceka da dobije njenu poruku,ne samo ovog jutra.Niicijim mislima nije ni priblizno uzivao kao u Natalijinim.Sluti svakog trenutka koliko ima divno srce…..Davno ima tome kada je poslednji put baratao sa svojim emocijama,do ovog carabnog aprila.Da li mu ovaj april vraca za sve one  godine,posebno prosli kada je doziveo emotivni slom u svakom smislu.Ne.To nikako.Nataliju ne zeli da poredi ni sa cim ili kim iz svog prethodnog zivota.i kada bi to pozeleo,to jednostavno ne moguce.Pa sa cim moze da uporedi njene prekrasne okice…njenu kosicu,ocaravajaci milost.Shvatao je da ne zato sto on to ne zeli,vec to ne moze da se poredi.Da li je i u Krusvecu pravi prolecni dan,poput ovog beogradskog.Samo na trenutke je uspevao da vidi zabrinuto Predsednicino lice,i  Cecino jos zabrinutuje,zatim se vracao u svom jedinom svetu,svojoj Nataliji.Kako li ce se danas obuci,uvek strepi da je to pita,cak je nekoliko puta ispisao pitanje i uvek bi ga obrisao.Ne zeli da ostavi  trunku sumnje,da mu je interesantna zbog fizickog izgleda.

Neosporna je nesvakidasnja Natalijina lepota….ali njeno srce je posebna prica,premda svstan da ga skoro i ne poznaje,prosto ga oseca u svakom trenutku.Ocaran je tim srcem,svakim novim danom sve vise ga oseca u svojem,prosto ko da cuje te nezne otkucaje,sto sa sobom nose nezbrisivu plemenitost,toplinu, sjajnost,postojanost,dakle sve ono o cemu je on oduvek masatao ,zeleci da jednog dana ima jedno takvo srce.Cela istina je da kada je on poslednji put mastao,nije mogao da nasluti da takvo carobno srce kakvo ima Natlija uopste postoj pod ovim nebeskim svodovima .

Sa svojim najboljim drugom se konacno video kasnog popodneva na  Zemunskom kejom.Zoran je imao vise nego dobar razlog da casti,jer je posle duzeg vremena prodao stan u jednoj beogradskoj agenciji za nekretnine.Retki su trenuci  zbog njihovih obaveza,a i Zoranovog porodicnog zivota,kada  nadju vremena da  se vide,a da to ne bude u Sudu,ili u Zoranovoj agenciji,gotovo u prolazu,zavrsavajuci svoje ponekad zajednicke poslove.Medjusobno su jedan drugom prepricavali predhodni period u kome se osim tih kratkih susreta nisu bas preterano vidjali.Popili su nekoliko tura,mrak je vec uveliko prekirio splav “Marinero” kada je dosao konobar sa cehom.Iako je vazio dogovor da Zoran zbog prodatog stana casti,ipak on jednostavno to nije mogao da dozvoli,da se to desi, i dugo su se pred konobarom, prepirali” ko ce da plati,ipak nije mogao da prusti takvo zadovoljstvo.

“Nemoj mi reci da si i ti prodao neki stan”

Njegov drug je bio  zaokupljen mnogim problemima,poslom,porodicnim zivotom,I jos nekim drugim zivotnim stvarima koje mu nisu davale mira da se opusti,tako da i pored toga sto ga je mozda bolje od svih poznavao nije priimetio nikakvu promenu na  njemu, ipak nije mogao da mu ocuti Zoranavu  zabludu oko cascavanja.

“Ne,druze moj,meni se desilo cudo,upoznao sam predivnu osobu,ali bojim se da ti to ne bi razumeo,hvala ti to si mi dopustio da platim,koga cu da castim ako ne najboljeg druga.

“I….pricaj,tek mi sad kazes”osetio sam zadah piva  iz Zoranovih usta,istovremeno osecajuci  da je i sam popio mozda za nijansu  vise nego sto je navikao,ali mu se zbog toga jezik nije ipak razvezao,vec je pazljivo, biranim recima pricao o svojoj velikoj sreci,o svemu onom sto mu se poslednjih dana i nedelja dogadjalo, i  ista je sve dozivljavao u svojim snovima.Posto je Zoran susta suprotnost od njega narocito ticu ci se emocija,samo je reda radi postavio nekoliko sturih podpitanja,na koje je dobio jos sturije odgovore.Uz zagrljaj,srdacniji  od onoga kada su se  popodne nasli na keju,dvojica starih prijatelja su se rastali.

Pred spavanje je stigla dugo ocekivana poruka.I da se nije javila,vec je predpostavljao da je bila prezauzeta u danu koji je polako izmicao.Ponedeljak joj je obicno takav.Objasnjavala da narednog dana radi prepodne,i da se nada da ce se konacno odmoriti sutradan posto se bude vratila  sa posla.Cim je procitao celu poruku,nestao je osmeh koji ga je grejao.Prvi put.Pomislio je na sinocnu slavu gde je verovatno ostala do kasno,danasnji naporni ponedaljak i sutrasnje rano ustajanje.Ni jednom recju mu se nije pozalila,samo se pravdala sto nije bila u prilici da se javi .Nikada jos do sada nije pozleo da je vidi kao sada…mislio je o njenom umoru,o njenim nogicama...u svojim  ceznjivim mislima ljubio je neznije nego ikada ranije,sve do ove noci nije ni slutio koliko moze to da bude nezno.zagrlio je onaj drugi jastuk kraj koga je spavao i cele noci ga je najneznije grlio,neispustajuci ga zamislsljajuci Natalijinu kosicu,njen vratic,sve njeno……